Poetski kutak

Izbor urednika | Najnoviji radovi | Radovi po autorima

Izbor urednika

Borim se!

Ne, ja nisam celog svog

bednog života plakao,

odavno je moj život postao pakao,

celoga života iz šupljeg u prazno pretakao,

nikada skakao od sreće,

nikad gasio tuđe sveće,

večno gulio za sebe,

škola propala u bezdan,

pa za srce tupo grebe,

i kad vidim da sam sam

i u novi dan ulazim sa nadom,

da će ćale biti trezan,

sam sad lutam gradom,

za dno kao okovima vezan,

nikad ne zezam tuđe slabosti,

svoje mladosti u duši,

još mnogo toga imam da učim,

sve nedaće da dokučim,

pa se mučim i gacam,

na papir sve emocije bacam,

da zaboravim probleme,

na trenutak dok se davim,

i pravim svoje sveto mesto,

ovde je tako tesno, nesvesno

ja čupam korice,

što znači borim se,

ja, brate, zauvek borim se.

Dušan Atanasijević II-3

Koračam

Koračam u svet bez osećanja,

anđeoskog lica s’ đavolom u sebi,

izigravam okrutnu dušu

u tom sumornom svetu,

glumim čoveka sa srcem punim ledom...

Izdržaću ...

Ne, neću moći ...

Sav taj bol, sav taj okrutni svet,

spotiču me ...

Ali neka me spotiču,

posrnuću, ali neću pasti.

Idem, jer život je jednosmerna ulica,

kad pođeš, ne vraćaš se više ...

Milica Jovanović II-3

Spasi me

Čežnja je moja potreba i živim u razočarenju

idi kada se ti ne vraćaš više.

Samo živim u radoznalosti i pitam se:

"Zašto mi ne izlaziš iz misli?"

Malo po malo, srce gubi veru, gubim razum, gubim glas...

Potrebno mi je mnogo da nastavim dalje

ali ljubav je reč koju ponekad zaboravim.

Ceo svet mi je na teretu i pitanje:

"Zašto bez tebe ne mogu više?"

Spasi me zaborava, spasi me samoće

ja sam tvoja robinja.

Spasi me zaborava, spasi me čežnje

ne dozvoli mi da padnem nikada!

Spasi me i nauči me šta je ljubav...

Tamara Jocić II-3

Prošlost

Ja sam samo sanjar

i jedna zaljubljena duša,

koja u zvucima noći

odjek tvog blagog glasa sluša …

Na krilima prošlosti,

u zaborav lete naši dani sreće,

koji se možda zbog daljine i vremena vratiti neće…

Zvuk vetra, čujes jecaje neke…

To nije vetar, već zov prošlosti daleke.

Pod ruševinama prošlosti

trazim ostatke sećanja na lepe dane,

a shvatanje da se oni vratiti neće

na duši otvara nove rane…

Da li me ponekad gledaju tvoje oci,

znaš li da mi trebaš ove, i svake noći?

I opet, možda sasvim slučajno,

Moj pogled ka tebi, kao i obično…

Znaj da te moje oko uvek traži,

da li si jos tu, da li živim u laži …

Tiho nestaje poslednji pogled,

umorne oči sklapaju se,

čuje se vapaj proklete duše,

u zadnjem dahu doziva te …

Jovana Nikolić III-2